Младима "Психолошког центра" Костолац и њиховим вршњацима из других крајева Србије приређен је свечани пријем у Градској општини Костолац.

Деца су упозната са историјом Костолца, знаменитостима и богатством које потиче од 25 нација и различитих националности. Овај гостољубиви дочек уприличен је на почетку другог дана едукативних екскурзија пројекта "Моја Србија" у организацији Оливере Хајровић, руководиоца Психолошког центра Костолац.

Републички завод за статистику је утврдио листу пријављених кандидата за пописиваче у попису становништва, домаћинстава и станова у 2022. години за Градску општину Костолац. Листа је преузета са званичне интернет презентације Града Пожаревца. 

Листу кандидата можете видети ОВДЕ. 

Детаљније информације, као и списак документације коју је потребно предати приликом доласка на тестирање можете видети на следећем линку:

https://www.stat.gov.rs/vesti/20220810-listakandzapopisivace/

Републички завод за статистику је утврдио коначну листу инструктора за попис становништва, домаћинстава и станова у 2022. години за Градску општину Костолац. Листа је преузета са званичне интернет презентације Града Пожаревца. 

Листу можете погледати ОВДЕ. 

Обавештавамо грађане да ће у среду 10. августа и четвртак 11. августа у периоду од 08:00 до 18:00 часова привремено бити затворена Карађорђева улица у Костолцу због извођења хитних и неодложних радова на водоторњу.

Ради несметаног рада целокупне механизације у поменутој улици биће затворене обе коловозне траке, те ће Полицијска управа Пожаревац, Одељење саобраћајне полиције, Саобраћајно полицијска испостава Пожаревац предузети потребне мере за безбедно и несметано одвијање саобраћаја и омогућавање несметаног рада механизације затварањем улице и преусмеравање саобраћаја алтернативним путним правцима. 

На Спортско - рекреативном центру „Топољар“ у суботу, 6. августа одржана је четврта по реду гастрономско-туристичка манифестација „Костолачки котлић“.

Манифестација је одржана на дан када се обележава Дан рудара. На тај начин наставља се са традицијом обележавања за Костолац значајног празника, уз настојање организатора да из године у годину унапреди програм, како би гостима и посетиоцима приуштили потпуни ужитак, односно доживљај.

На самом почетку све учеснике и посетиоце поздравио је председник  Градске општине Kостолац, Серџо Kрстаноски, а потом је манифестацију отворио градоначелник Града Пожаревца, Саша Павловић.

Спремање рибље чорба за многе је права уметност. Укус и мирис, боја и густина, да ли је месо довољно кувано….све ово се узима у разматрање када се бира најбоља рибља чорба.

Ове године за кување најбоље чорбе такмичило се чак 145 котлића. Стручни жири чинили су: Драгана Грозданић, професор куварства у Економској школи, Никола Радишић, кувар на броду и Јелена Благојевић шеф кухиње Основне школе „Јован Цвијић“ из Kостолца.  Жири је имао тежак и незахвалан задатак, да изабере најбоље у кувању рибље чорбе, јер је конкуренција била велика.

Најбољу рибљу чорбу скувала  је Гордана Лазић из Дубравице. Награду летовање у Грчкој за две особе и пехар победници манифестације уручио је председник Градске општине Kостолац, Серџо Kрстаноски. Друго место припало је Зорану Лазићу такође из Дубравице, коме је награду летовање у Црној Гори за две особе и пехар уручила је председница Скупштине, Милена Церовшек. Треће место заузела је Зорица Иванчов из Костолца, која је освојила викенд на Златибору за две особе. Награду и пехар уручила јој је директорка Центра за културу „Костолац“, Јелена Шаманц.

Поред  најбољих чорби проглашена је и најлепша куварица „Костолачког котлића“, а то је Наташа Игњатовић из Острова. 

Поред кулинарског надметања организована је и наградна лутрија, а лутрију су извлачиле Ана Тишма, начелница Управе Градске општине Костолац и чланица Већа Милица Јовић, које су и доделиле награде. Главну награду уникатни роштиљ добила је Ана Гвоздић из Пожаревца.

Током целог дана свирао је  бенд „НОЋ ДО ПОДНЕ”, који се потрудио за добро расположење, како такмичара тако и свих посетилаца манифестације. 

Такође приређен је и ЕТНО САЈАМ хране и пића, на коме је учешће узео велики број удружења, али и појединаца из целе Србије.

Синдикати копова и електрана у сарадњи са синдикатима издвојених предузећa организовали су за све посетиоце пиво на точење и гулаш.

У сарадњи са Рестораном „Драгуљ“ припремљен је во на ражњу. Прикупљен новац од сендвича у износу од 34.000,00 динара биће додељен дечијим установама у Kостолцу.

Бројни посетиоци уживали су у играма и песмама које су припремили чланови  KУД - а „Kостолац”.

Након тога уследила је и додела награда и пехара за меморијални турнир у малом фудбалу „Миомир Цвијић Рус“ . Прво место и награду од 10.000,00 динара по играчу освојила је екипа "Прим".  Друго место и награда од 7.000,00 динара по играчу припала је екипи "Русови соколови" , а на трећем месту нашла се екипа "Копови Костолац", која је освојила награду од 5.000,00 динара по играчу. Награде и пехаре најбољима уручио је председник Синдиката "Копови Костолац", Данијел Радосављевић

Уз све то уприличен је и спектакуларан ватромет, а потом су посетиоци манифестације  уживали у хитовима ОK бенда.

Добра организација манифестације, задовољни учесници, одлична атмосфера показатељи су да је „Kостолачки котлић” био и више него успешан.

Овогодишњи „Kостолачки котлић“организовали су Градска општина Kостолац , Центар за културу „Kостолац“ и Ресторан "Галија".

Помоћ у организацији пружили су: Град Пожаревац, Синдикат Термоелектрана, Синдикат Kопова и синдикати издвојених предузећа „ПРИМ“, „АУТОТРАНСПОРТ“, „KОСТОЛАЦ УСЛУГЕ“, „ГЕОРАД“ И „РИО“.

Поводом 6. августа, Дана рудара на спомен обележју Мајдан у Селу Костолцу венце су положили представници Огранка „ТЕ–КО Костолац“, Града Пожаревца, Градске општине Костолац и Синдиката термоелектрана и копова Костолац. Испред Градске општине Костолац венац су положили председник Серџо Крстаноски, председница Скупштине Милена Церовшек и начелница Управе Ана Тишма.

Приликом полагања венаца директор Дирекције за производњу угља Драгослав Славковић подсетио је на покретање првих постројења:

„Богати власници првих индустријских постројења из крајева где је индустрија већ  хуктала донели су у наше крајеве нове погледе на свет и нову културу. Међу њима био је Ђорђе Вајферт, Немац по пореклу, али душом Србин. Отворио је први рудник у Костолцу. Угаљ је користио за рад парне пиваре у Београду. Вајферт је био пионир модерног рударства и зачетник српске индустрије и банкарства јер је и дуго низ година био и гувернер Народне банке.“, рекао је још Славковић.

Славковић се затим осврнуо на значај Костолца као неопходну карику електроенергетског потенцијала Србије и најавио пуштање блока Б3 следеће године:

„Данас Костолац представља неопходну карику електроенергетског потенцијала Србије. Костолачки блокови Б1 и Б2 су у еколошком смислу најсевременији блокови ЕПС-а. Наредне године планирано је пуштање блока Б3 и његово прикључење на мрежу. Како резерве угља на површинском копу Дрмно у овом тренутку износе око 200 милиона тона и како је овај површински коп једини снадбевање свих блокова у Костолцу, те је век трајања блокова лимитиран на 2038. годину или 2039. Годину ЕПС и огранак Костолац су протеклих година уложиле значајна средства и сређивању новог лежишта имоновано као Западни Костолац.  У марту 2020. године од стране Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду завршена је студија изводљивости експлоатације лежишта Западни Костолац. Студија је показала да на лежишту Западни Костолац има 350 милиона тона угља, а да се изнад угљеног слоја налазе значајне количине шљунка који би се наменски користио за даљу прераду и пласман на тржиште. Због тога је потребно што пре урадити главни рударски пројекат како би се створилу неопходни предуслови за отварање површинског копа Западни Костолац, а тако би се у континуитету омогућио сигуран и стабилан рад постојећих термокапацитета и не би се стрепело од енергетске кризе нити од увоза.“, закључио је Славковић.

Саша Павловић, градоначелник Пожаревца, истакао је значај и тежину рударског посла:

„Не морамо посебно говорити и томе да је угаљ један од најзначајнијих енергената и да је од почетка његове експлоатације у Србији дао немерљив допринос за њен развој. Подсетићу да је пре костолачког рудника у нашој земљи био отворен само Сењски рудник, тако да можемо рећи да у тим развоју имате водећу улогу међу осталим рудницима који постоје данас на нашем тлу. Од 1903. године и поменутог штрајка сењских рудара услови рада и статус запослених у рудницима и коповима вишеструко се променио. Има и оних, истина малобројних, који мисле да је та промена и више него довољна, њих бих позвао да само једну смену и то у сваком годишњем добу проведу на вашем радном месту. Верујем да би из корена променили своје мишљење када би на копу осетили врућину, хладноћу, кишу и снег, а да притом знају да вађење угља не сме стати. Поред модерне механизације ипак је људски фактор незаменљив, па тако и ваше присуство у овим тешким условима.“, рекао је између осталог Павловић.

По завршетку церемоније уследио је културно-уметнички програм „Моја Србија”.